Prema proceni Ujedinjenih Nacija, trećini ljudi u sudanu će ove godine trebati humanitarna pomoć, što je za milion više nego prethodne godine, prenosi Rojters. Ministarstvo finansija Sudana saopštilo je još decembra da država neće moći da pokrije troškove strateških dobara, budući da je međunarodna zajednica uskratila ovoj zemlji materijalnu pomoć u iznosu od 839 miliona dolara nakon puča koji je 25. oktobra sproveo vojni vrh. Demonstracije povodom državnog udara ne jenjavaju, kao ni represija organa sile nad zdravstvenim radnicima, novinarima i građanskim aktivistima. Broj žrtava među građanima koji zahtevaju predaju vlasti u civilne ruke se popeo na 72 osobe.
Od oktobarskog puča, kada je vlast preuzeo general Abdel Fatah al Burhan, vrednost sudanske funte je opala sa 445 na 495 funti za dolar. Građanske organizacije su optužile vojni establišment da je poništio sav ekonomski napredak posignut od ulaska u fazu tranzicije 2019. godine, i uveo državu u dublju krizu. Odgovor države na propadanje privrede je povećanje izvoza zlata. Uprkos direktivama tehničke vlade koje nalažu da se 70% izvoza zlata usmeri na nabavku strateških dobara kao što su gorivo i pšenica, predviđa se budžetski deficit od oko 827 milona dolara.
Međunarodna zajednica čvrsto stoji pri stavu da pružanje pomoći Sudanu može biti nastavljeno tek kada se vlast Vratiće pomoć kad se ova zemlje vrati na put demokratske tranzicije. Analitičari predviđaju da će se u ovom svetlu vojni vrh Sudana još više ekonomski osloniti na svoje tradicionalne saveznike, Saudijsku Arabiju, UAE i Egipat, u nastojanju da ne prepuste vlast u ruke građana.
Pritom, Uprkos restrikcijama materijalne pomoći, u državi gde je granica između privatne i imovine državnih institucija u najmanju ruku zamrljana, postoji mogućnost da upravo oni na koje bi sankcija trebalo da vrši pritisak – profitiraju. Prema zvaničnim podacima, izvozi se više od 25 tona godišnje, a državni zvaničnici procenjuju da se četiri puta više prošvercuje. Sudan u UAE izvozi zlato u vrednosti oko 16 milijardi dolara godišnje, a stotine sudanskih rudnika su pod kontrolom „mutnih“ kompanija povezanih sa bezbednosnim službama u okoviru režima svrgnutog diktatora Omara al Bašira, dok je pre njegovog svrgavanja 2019. vladajuća partija kontrolisala rudnike u vrednosti od milijardu dolara, navodi Africa report.
General Mohamed Hamdan Dagalo zvani Hemeti, zapovednik Snaga za brzu podršku i drugi čovek pučističke vlasti, zajedno sa svojim bratom i sinovcima je vlasnik rudarsko-trgovinske kompanije Al Gunade. 2017. je Hemeti na čelu svojih 5000-6000 boraca zauzeo četiri rudnika zlata u Darfuru, gde je optužen za brojne ratne i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom međuplemenskog rata u tom regionu, koji do danas nije potpuno okončan. Proleća 2020. na portalu Mining.com je objavljena vest da je Hemetijeva kompanija morala da preda rudnike izvesnoj državnoj firmi na insistiranje vlade Abdale Hamdoka, čija je vlada zbačena oktobarskim pučem. Prema procenama zvaničnika te vlade, iz tih rudnika dolazi trećina sudanskog zlata. Pod čijom su kontrolom ti rudnici sada, i da li je konfiskacija rudnika bila motiv jednog od najmoćnijih vojskovođa Sudana za sprovođenje državnog udara i obustavljanje procesa tranzicije.
Hemeti lično neguje izuzetno dobre odnose sa šeicima UAE, i važi za jedan od glavnih kanala uticaja ove države. Prema pisanju pomenutog portala, prihod od rudnika je iskorišćen a da se kupe hiljade kamioneta na koje je montirana artiljerija. U ratu u Jemenu, gde su se Snage za brzu podršku borile za račun Saudijske Arabije i UAE, učestvovalo je 40.000 sudanskih boraca pod posrednom komandom Hemetija.
Ako se uzme u obzir količina zlata koja se prošvercuje i stav koji vojni vrh ima prema narodu Sudana o čemu govori broj poginulih i ranjenih na demonstracijama, veće su šanse da će povećani izvoz zlata napuniti džepove moćnika, nego što će popuniti državni budžet i stimulisati državnu ekonomiju i potrošnju.
Prošle nedelje, u prestonici i još nekoliko gradova je održan generalni štrajk u znak revolta zbog nasilja snaga bezbednosti. U ponedeljak, još dva demonstranta su poginula na protestima u Kartumu. Jedan je upucan u grudi, a drugi u glavu. Juče su građani protestovali protiv pokušaja UN da facilituje pregovore između vojske i demonstrata. Kako demonstracije ne jenjavaju, jaz između civila i vojske se produbljuje, a sudanska privreda pada u sunovrat, čini se da je teška humanitarna kriza u ovoj zemlji neizbežna.
Izvor: SMG
Foto: Profimedia
