Piše: Mišel Zubenica – politički analitičar
Na izborima za predsednika republike Srbije ostvarena je očekivana ubedljiva pobeda Aleksandra Vučića s obzirom da opozicija nije ni imala ambiciju da ozbiljnije ugrozi Vučića. Jer da jeste, imala bi kandidata koji bi bio relevantan protivnik. Ponoš je izabran da posluži u međusobnim sukobima unutar Đilasovog bloka, odnosno u obračunu SSP-a i Narodne stranke.
Sa druge strane, na parlamentarnim izborima ostvaren je neočekivano slabiji rezultat SNS-a u odnosu na predikcije. Vladajuća stranka je izgubila apsolutnu vlast i ovo je najlošiji rezultat SNS od 2012. godine. Očigledno se ta podrška kruni i da čak i građani koji podržavaju Vučića ne žele više da glasaju za stranku koja ima plejadu nepopularnih i nekompentetnih funkcionera koji su do sad parazitirali isključivo na popularnosti njihovog lidera. Kao da su same pristalice SNS kaznili stranku za idiotsko ponašanje velikog broja njenih poslanika u prethodnom sazivu parlamenta. Koalicija oko Dragana Đilasa ostvarila je slab rezultat što je po meni lično bilo potpuno očekivano s obzirom na lošu kampanju, neozbiljnost, njihove međusobne sukobe i na još hiljade stvari zbog kojih nisu mogli boljem ni da se nadaju.
Najveći dobitnici parlamentarnih izbora su SPS i desnica. SPS je uspeo da zaustavi pad i ostvari najbolji rezultat od 2012. godine. Nema sumnje da ako bude od njih zavisila gradska vlast u Beogradu, a po svemu sudeći hoće, da će imati ozbiljnije učešće u republičkoj vlasti nego što su imali do sad. Ulaskom Dveri, POKS-a, DSS-a i Zavetnika u parlament, Srbija se zaista okrenula na desno i to će za Aleksandra Vučića biti sve veći problem. Očekuju ga teške odluke i pritisci sa Zapada a protiv sebe će imati nikad jaču desnu opciju koja može da mu izazove ozbiljne probleme i da mu otkine veliki procenat njegovog biračkog tela. Dobrim delom vlast je i sama kriva za takvu situaciju jer je doprinela dominantnom desnom, proruskom narativu koji je od Srbije napravio eldorado za desne i populističke opcije. Zato postoji realna opcija da se na kraju desi nešto što je za mnoge bilo nezamislivo. A to je da SNS formira vladu sa koalicijom ili delovima liste okupljene oko Dragana Đilasa. Sam i Aleksandar Vučić je najavio tu mogućnost sinoć, on na kraju sve i kaže.
Što se tiče izbora za skupštinu grada Begrada, opozicija je propustila čist penal. SNS-u i SPS-u potreban je još jedan partner za većinu i to će biti jedna klimava gradska vlast. Opozicija se igrala, kalkulisala, opet je veliki broj njenih glasova ostao ispod cenzusa i rezultat takvog rada je spašavanje naprednjačke vlasti u glavnom gradu sa kojom je većina Beograđana bila ogorčena. Takođe i na ovom nivou dosta slab rezultat SNS s obzirom da su nedavno usisali Šapića i njegovu stranku što se pokazalo da i nije dovelo do preteranog pozitivnog efekta po broj novih glasova.
Ključni će biti idući lokalni izbori koji će se održati za dve godine. Već sutra se treba početi pripremati za njih. SNS je veoma rovit na lokalu, moglo bi da se desi da veliki broj opština i gradova pređe u vlast nekog drugog nakon tih izbora. Još jednom se potvrdilo da SNS bez Aleksandra Vučića nepostoji. Usput, svašta može da se desi za dve godine i u Srbiji i u svetu tako da nas sigurno čeka jedan turbulentan politički period.
