Piše: Matthew Karnitschnig – Politico
Ako se Nemci ističu u nečemu (osim inženjeringa i samoponižavanja), to je ono što oni nazivaju nörgeln, drevna tevtonska vežba u neumoljivim žalbama koja može da se graniči sa patološkim.
Kako to već biva nepostoji bolje vreme od Božića za nörgeln, i usred ovogodišnjeg zatvaranja, Nemcima je već dosta borbe države sa korona virusom, kriveći sve od političara do medija za upropaštene praznike.
Nemci su mesecima uživali u priznanjima koje su dobili za snalaženje u pandemiji. Onda je pogodio novembar, stope zaraze počele su da rastu u nebo, uronivši naciju u nalet Ničeove teskobe.
„Zimski neuspeh“, zaključio je Der Spiegel na svojoj sumornoj naslovnici prošle nedelje, pored zloslutne tabele koja ilustruje porast stope smrtnosti od COVID-19 u Nemačkoj.
Ali da li je Nemačka zaista podbacila?
Do petka je oko 25.000 ljudi umrlo od ili sa bolešću u Nemačkoj, više od polovine njih samo u poslednjih mesec dana. To je gorak gubitak, ali sa samo 30 smrtnih slučajeva na 100.000, Nemačka je i dalje zabeležila manje od jedne trećine smrtnih slučajeva koje su zabeležile zemlje poput Španije, Italije, SAD-a ili Ujedinjenog Kraljevstva. Čak je i u susednoj Francuskoj stopa smrtnosti po stanovniku trostruka u odnosu na Nemačku.
Šta više, kao rezultat vladinog laganog upravljanja koronom, nemačka ekonomija beleži impresivan rast poslednjih meseci. BDP zemlje skočio je 8,5 procenata u trećem kvartalu u odnosu na prethodni kvartal, nadmašujući očekivanja ekonomista, jer je potražnja za izvozom zemlje u Aziji podsticala proizvodnju. U novembru je nezaposlenost pala na najniži nivo od aprila, što je još jedan znak nade za ekonomiju.
To bi moglo zvučati kao cinična trgovina, ali stvarni socijalni efekti pada ekonomije često se smanjuju, jer se povećao broj samoubistava i nasilja u porodici u mnogim zemljama tokom pandemije.
Jedan od razloga za ekonomski porast Nemačke je taj što su škole ostale otvorene, što omogućava roditeljima da nastave nesmetan rad.
Da je vlada u oktobru naterala Nemačku na tešku blokadu, četvrti kvartal, koji je često najjači u mnogim industrijama, verovatno bi bio katastrofa.
To ne znači da je sve u redu. U petak su zdravstvene vlasti najavile jednodnevni rekord za nove infekcije COVID-19 od 34.000. Iako je u sredu na snagu stupilo novo zaključavanje širom zemlje, zdravstveni stručnjaci očekuju da će se kriza pogoršati u kratkom roku.
Zaključavanje koje dolazi u jeku božićne sezone kupovine, žestoko će pogoditi trgovce i iako će većina vlasnika radnji dobiti određenu vladinu podršku, koja im neće nadoknaditi sav izgubljeni prihod. Koliko god da je stvarnost za mnoge trgovce zabrinjavajuća, ranije zaključavanje dovelo bi ih u još gori položaj.
To važi i za širu nemačku ekonomiju. Prema trenutnom rasporedu zaključavanja (koji će možda još biti revidiran), ograničenja će biti ukinuta 10. januara. Drugim rečima, teret zaključavanja pasti će tokom praznične pauze, kada su mnogi radnici ionako na odmoru.
Većina pretpostavki u nemačkoj javnosti i medijima o vladinom postupanju sa pandemijom usredsređena je na protekla dva meseca. Nakon što je stopa zaraze u oktobru počela da raste, vlada Angele Merkel ubedila je 16 država u toj zemlji, koje pod nemačkom federalističkom strukturom kontrolišu zdravstvenu politiku, da prihvate ono što su nazvali „svetlom za zaključavanje“.
Prema toj politici, barovi i restorani, bioskopi i sportski klubovi bili su prisiljeni da se zatvore (uz vladino obećanje da će vlasnicima nadoknaditi izgubljeni prihod), ali školama, prodavnicama i frizerskim salonima dozvoljeno je da ostanu otvoreni. Nada je bila da će mesec dana zaključavanja smanjiti stopu zaraze dovoljno da omogući potpuno ponovno otvaranje za Božić.
U to vreme, Merkel je rekla da je cilj da se normalizuje do decembra.
Ali u nedeljama koje su usledile, stopa novih infekcija ostala je tvrdoglavo visoka, što je onemogućavalo ograničavanje izbijanja epidemije putem traženja kontakata i drugih ciljanih mera. Za razliku od oštrijeg zaključavanja u proleće, kada su Nemci smanjili dnevna kretanja za 40 procenata, mobilnost je u novembru pala za samo 10 procenata.
Početkom decembra stope zaraze u nekim delovima zemlje bile su toliko visoke da su lokalne vlasti preko noći uvele zaključavanje.
Na prve znake drugog talasa u septembru, Merkel je počela da podstiče regionalne lidere da prihvate oštrije mere, upozoravajući da će slučajevi do Božića eksplodirati na „19.200“ dnevno ako ne budu delovali. Nastavila je tiho da pritiska regionalne lidere u narednim nedeljama.
Ali nisu poslušali njen savet, plašeći se da će stroža ograničenja izazvati političku reakciju.
Jedna stvar na koju je nemačko zaključavanje pozitivno uticalo je mentalno zdravlje Nemaca. Samo 44 procenta Nemaca izveštava o negativnim psihološkim efektima povezanim sa pandemijom, najnižom stopom u 16 zemalja, prema studiji YouGov objavljenoj prošle nedelje
A s obzirom na poslednji državni nastup nörgeln, Nemcima je potreban svaki deo pozitivnog razmišljanja koji mogu da stvore.
