Sa Džejom u proleće, nove nedelje i večnost

PODELI
Foto: You tube printiscreen

Piše: Aleksandar Crvenko

Prošlo je već više od dva meseca od dana u kom nas je napustio kao što kaže u pesmi našeg boema i Dorćolskog mangupa a pre svega simbola Beograda i Džeja Ramadanovskog preselilo u neki drugi svet. Međutim kako ide nedelja za nedeljom i dan za danom osećaj da Džej nije sa nama se ne oseća. Svakog dana čuju se njegove pesme, svake nedelje njegova pesma Nedelja i svi koji smo ga znali i osećali duh njegove muzike iz duše osećamo da baš kada dođe nedelja i krene pesma spontano od Džeja na radiju ili na nekom drugom mestu očekujemo umesto sete, njega da iza ugla izađe i kaže “Dajte meni uživo da otpevam”.

Mnogo velikih pevača je ostavilo trag u vremenu i kada čujemo pesmu osetimo setu, ali sa Džejom je to drugačije. Mi očekujemo njega i taj osećaj je jači od svega.

Obeležili su na sam dan odlaska bakljadom i pesmama ispraćaj Džeja ali Džej kao da nigde nije otišao. Otišao je samo u još veću legendu ali kao sto rekoh jos življu. Murali koji su urađeni u znak sećanja izgledaju tako kao da se sam Džej naslonio na zid i hoće da otpeva nešto.

Još jedno proleće nam dolazi a sa prolećem i Džej jos življi nego ikad. Fontana na Slaviji se otapa, deca sreće su sve življa, a nedelje prolećne čekaju Džeja sa mikrofonom u ruci. U svakom kafiću, kolima, domovima ljudi i drugim mestima čuju se njegove pesme i dok se slušaju očekuju se pošalice koje je on uživo uvek znao da na samo sebi svojstven način kaže i nasmeje sve nas. Zbog situacije sa kovidom kafane ne rade, ali šta bi tek tada bilo i sta će biti svi znamo. To je taj legendarni  Džej. To je ono što je pravilo razliku između njega i drugih i ono nešto što ga je napravilo jedinstvenim orginalom koji se ne može kopirati. Kako vreme ide Beograd i Srbija je sve ponosnija na svog velikana i instituciju muzike koju je iznedrila. Iako u nebeskoj kafani sada peva sa Tomom Zravkovićem i mnogim našim pevačima mi osećamo da je Džej baš taj koji siđe i povremeno peva sa nama dok se ne umori pa opet odlazi i dolazi. Jedan život, jedno vreme u večnosti i jedan simbol života i boema daju nam izgleda ovaj osećaj. U iščekivanju da prođe kovid slušamo ga u kućama a sa prolećem i u baštama u iluziji i mašti da će se pojaviti u kafani na nastupu i sve nas opet radovati svojim pesmama.

Sve prolazi u ovom životu kao i život sam ali samo dela i ljudi poput Džeja ostaju. Imali smo sreću da smo ga znali, slušali i uživali sa njim. Jer ko je samo jednom Džeja video, znao je kako je bio jednostavan a kolika je veličina koja nam se sa grafita obraća, bodri nas i daje znak da nas nije napustio.

Autor: Aleksandar Crvenko

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaš komentar!
Ovde unesite svoje ime