Piše: Filip S. Kalmarević
Jedan od poslednjih velikih filmova snimljenih u izdavaštvu nekada vodećeg filmskog giganta na Balkanu, “Avala Filma”, bio je “Mi nismo Anđeli”. Vrlo ubrzo nakon toga nastupile su sankcije i kriza devedesetih godina koja je dovele do kraha ovu producentsku kuću. Sa dolaskom nove vlasti posle 5. oktobra nije se pojavila jasna volja ni želja države da pomogne oporavak Avala Filma.
Čitavih 11 godina kasnije rukovodstvo i sindikat su se najzad oglasili sa jednim vrlo jasnim pitanjem: “Šta država želi od Avala Filma – stečaj ili opstanak?”. Reakcija vlasti na ovo pitanje je izostala pa je samim tim jedina moguća opcija da se zaustavi propadanje ovog preduzeća bila odlazak u stečaj.
Nekoliko godina kasnije, 2015., održava se aukcija za prodaju Avala Filma gde je ta producentska kuća prodata firmi “Filmski put” za oko 8 miliona evra sa pravom na korišćenje 37ha zemljišta na kojima se ono nalazi. Agencija za privatizaciju je procenila da vrednost zemljišta kada se konverzuje u građevinsko iznosi između 75 i 100 miliona evra. Drugim rečima, pravo na korišćenje 37ha zemljišta praktično je poklonjeno.
O svemu oveme dosta je govorio Saša Radulović, predsednik pokreta Dosta je Bilo, kada je slučaj sumnjive privatizaje Avala Filma bio aktuelan. Tada je otkrio da je preduzeće koje je kupilo Avala Film, “Filsmki put”, osnovano svega mesec dana pre aukcije sa vlasničkim kapitalom od svega 500 evra. Osim toga ukazao je i na to da je pravi vlasnik tog preduzeća ustvari bivši taksista iz Pančeva Saša Ćorović, a ne Mišel Babić jer je on vlasnik hipoteke nad tom firmom.
Da stvar bude još sumnjivija dokumentaciju za učešće u licitaciji su otkupila tri potencijalna kupca od čega se samo jedan od njih pojavio na aukciji. U Beogradu već godinama postoji rastući trend zastrašivanja potencijalnih kupaca ne bi li određeni ljudi po što povoljnijoj ceni dobili predmet aukcije. To nužno ne mora da znači da je i ovde u pitanju takav slučaj, ali nije isključivo.
Godinu dana posle prodaje Avala Film je dobio još jednog vlasnika. Češka firma SEBRE postala je vlasnik 20% deonica tog preduzeća i iznela dalje planove za razvoj filmske industrije u Srbiji i vraćanje najvećeg domaćeg filmskog studija u centar evropske produkcije. Za to vreme većinski vlasnici su ostali tihi po pitanju njihovih planova i ciljeva.
Ubrzo “Avala Film” menja naziv u “Avala Studios” i najavljuje investiciju vrednu 50 miliona evra u izgradnju novih i obnovu postojećih studija u svrsi oživljavanja filmske industrije u Srbiji.
U julu mesecu 2020. godine održan je rani javni uvid na kojem je bio predstavljen “Plan detaljne regulacije za kompleks Avala Film”. Informacija o tome da je rani uvid uopšte u toku doprla je do većih medija tek 4 ili 5 dana od početka uvida. Osim toga, NIJEDNA vest nije objavljena na RTS-u ili Studiju B povodom ovog događaja. Pa tako, većina građana Čukarice i Rakovice ostaje potpuno neinformisana o tome da se na njihovoj opštini sprema seča 25ha šume i izgradnja novog gradskog naselja kapaciteta od 8.000 stanovnika.
U skladu sa nacionalnom strategijom za razvoj kulture, na Košutnjaku je osim filmskih studija predviđena i izgradnja 420.000 m2 novog stambenog prostora i 150.000 m2 komercijalnog prostora. Ti objekti, pored stambenih, uključuju i komercijalne, proširenje sportskih kompleksa, osnovna i srednja škola, ustanove kulture…
Na osnovu ovoga logično je zaključiti da ovaj plan nema nikakve veze sa razvojom kulture ili filmske industrije u Srbiji. Naprotiv, ovaj plan je samo deo hiper urbanizacije centralnih opština grada Beograda koji traje već godinama. Ovoga puta, umesto udžerica i starih zgrada, na udaru se našla gradska šuma.
Iako konačni urbanistički plan još uvek nije završen, rešenja koja postojeći nudi za kanalizaciju, a pogotovo za saobraćaj u tom delu grada su u najmanju ruku poražavajuća. Taj deo grada već ima ogromne probleme sa gužvama jer jedini put koji direktno povezuje opštinu Rakovicu sa naseljem Banovo Brdo je dvosmerna ulica. Ovaj put nikako ne bi mogao da izdrži povećanu frekfenciju vozila koju bi donela izgradnja naselja od 8.000 stanovnika.
Osim ovih problema seča i urbanizacija 25 hektara šume bi dovela do dodatnog pogoršanja kvaliteta vazduha. Beograd je već jedan od favorita što se tiče zagađenosti vazduha u svetu, a sa planiranim sečama u Košutnjaku, pa od skoro i u Makišu značajno ćemo se približiti prvom mestu na rang listi.
U jako kratkom periodu od svega par nedelja preko 100.000 građana je potpisalo inicijativu za odbranu Košutnjaka i time poslalo jasnu poruku vlastima: “Ne damo Vam našu šumu”!.
Poruka građana se izgleda čula čak i do Andrićevog Venca. Ubrzo se pojavio i predsednika države i izjavio je da šuma neće biti posečena. Osim njega iz vlasti se oglasio i Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda i poručio istu poruku dodajući: “Da niko nije lud da poseče toliko hektara šume”.
Da li je neko lud ili nije ostaje nam da vidimo. Do tada nam ostaje samo da redovno podsećamo vlast na to da takav ustupak mi građani Čukarice i Rakovice nikada nećemo dopustiti i da nećemo dozvoliti da neko urbanizuje gradsku šumu i glavno odmaralište i mesto za rekreaciju svih Beograđana.
Filip S. Kalmarević,
Autor emisije Nacija
