U ponedeljak, prilikom protesta povodom oktobarskog puča u Sudanu, snage bezbednosti ubile su sedmoro, a ranile više od 100 ljudi, saopštio je Sudanski centralni komitet lekara. Hiljade demonstranata izašle su na ulice Kartuma da zahtevaju civilnu vlast. Dok su se građani kretali ka predsedničkoj palati, snage bezbednosti su zasule demonstrante suzavcem i bojevim mecima. Od 25. oktobra je poginulo više od 70 osoba, a ranjene su i povređene stotine.
Protest je usledio nakon što je tog dana, general Abdel Fatah Al Burhan tog dana najavio formiranje anti-terorističkih jedinica za sprečavanje „više potencijalnih pretnji“, prenosi CNN.
Snage slobode i promene, krovna organizacija građanskih udruženja i političkih partija i pokreta, pozvala je na dvodnevnu građansku neposlušnost i generalni štrajk kao odgovor na nasilje. „Komiteti otpora pozivaju narod na blokadu svojih komšiluka i glavnih ulica“, saopšteno je iz ove organizacije.
Svetska zdravstvena organizacija je prošle nedelje saopštila da je iz Sudana prijavljeno 15 napada na zdravstvene radnike i ustanove od strane snaga bezbednosti, od čega je 11 potvrđeno. Najmanje dva od potvrđenih incidenata su bile racije i upadi snaga bezbednosti u ustanove, dok su ostali uključivali hapšenje i pritvatanje pacijenata i osoblja, nanošenje telesnih povreda i prisilni pretres. Neki od pacijenata i zdravstvenih radnika su bili prinuđeni da beže bez pružene medicinske pomoći, dok je presretanje ambulantnih kola dovelo je do toga da neke ustanove obustave pružanje hitne pomoći.
Svoj 66. dan nezavisnosti, Sudan je dočekao u mučnom miru, 1. januara. Bilo je to samo zatišje nakon strašne bure, tek kratak predah pred sledeću. Dan ranije, Sudanci su se kao i prethodna dva meseca na ulicama borili za svoje ljudske i građanske slobode… A dan pre toga, ta borba je koštala života pet njihovih saboraca. Drugog dana godine, Sudanci su ponovo izašli na ulice u desetinama hiljada. Kao i obično, kretali su se ka predsedničkoj palati kada su snage bezbednosti na njih ispalile suzavac, šok-bombe i poneki bojev metak. Troje ljudi je stradalo, stotine su povređene, a iste večeri je premijer Abdala Hamdok podneo ostavku.
„Odlučio sam da vam vratim vaše poverenje i objavim vam svoju ostavku na mesto premijera, da napravim mesta za nekog drugog od sinova ove blagorodne zemlje da vodi našu dragu domovinu kroz ostatak tranzicije ka obnavljanju civilne demokratske države. (…) Dao sam sve od sebe da se izbegne pad zemlje u katastrofu, a sada se naša zemlje nalazi na opasnoj prekretnici koja može ugroziti njen opstanak ukoliko se stvari uskoro ne isprave.“, rekao je odlazeći premijer, obrazlažući svoju odluku time što nije uspeo da navede uključene strane na postizanje konsenzusa.
25. oktobra prošle godine, generali sudanske vojske na čelu sa Abdel Fatah Al Burhanom su izveli puč prilikom kojeg su raspuštani sve civilni organi vlasti, njihovi predstavnici uhapšeni, a među njima i Abdala Hamdok. Bivši premijer se protivio tome da vojska kontroliše više od 80% državnih resursa, kojima vojni vrh unosno trguje sa Saudijskom Arabijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima koji su njegovi glavni klijenti i pokrovitelji, dok bi demokratizacija društva bi značajno oslabila i uticaj ovih regionalnih sila na Sudan.
Nakon inostranih pritisaka koji su Sudan ostavili bez međunarodne materijalne pomoći i talasa nereda tokom kojeg su poginule desetine demonstranata, a povređene stotine na obe strane, Al Burhan je odlučio da vrati Hamdoka na položaj sa veoma ograničenim, ako ne i čisto fiktivnim ovlašćenjima.
Kolud Kair, iz tink-tenka „Partneri za unutrašnje strategije“, oformljenog u službi civilne tranzicije u Sudanu, rekla je da Hamdok „veoma doslovno nije mogao da sprovede planove koje je imao za nastavak tranzicije, a to je zato što je od puča 25. okrobra – tranzicija praktično mrtva. Osim toga, Sporazum od 21. novembra, koji je faktički formalizovao puč, prigušio premijerov izvršni prostor, tako da je shvatio da zapravo ne može gotovo ništa. Nije mogao da formira nov kabinet, nije mogao da poništi funkcije koje su dodeljene nakon puča, nije mogao da odabere sopstveno osoblje niti okupi oko sebe političke partije, niti prikupi podršku. A to je zato što je većina, uključujući i političke lidere, pročitala sporazum koji je potpisao sa Burhanom i protumačila ga kao ništa drugo do nastavak tekovina puča, u kojem bi im bilo mrsko da učestvuju.“, objasnila je sudanska politikološkinja.
Nakon što je Hamdok Abdala bio vraćen na položaj, Snage slobode i promene su pozvale međunarodnu zajednicu da ne obnavljaju prethodno suspendovanu pomoć Sudanu, jer bi time dala legitimitet državnom udaru. Novembra, Sudanska asocijacija profesionalaca, krovni sindikat ove zemlje, odbio je ponudu UN za medijaciju pri pregovorima sa Vojskom, dok su Snage slobode i promene brzo odustale od pregovora. Demonstranti čvrsto stoje pri stavu da je jedino što može da donese mir Sudanu bezuslovna i potpuna predaja vlasti u civilne ruke.
25. oktobra prošle godine, general Abdel Fatah Al Burhan je izveo puč prilikom kojeg je raspustio sve civilne organe vlasti i uhapsio njihove predstavnike, a među njima i Abdalu Hamdoka. Premijer je za vreme režima podele vlasti između vojske i civila počeo da predstavlja ozbiljnu prepreku ekonomskim interesima sudanskog vojnog vrha, koji u svojim rukama drži 250 firmi u ključnim sferama, kao što su guma, izvoz mesa, i zlato, insistirajući na tome da pomenuti resursi treba da budu u rukama države, odnosno civilne vlade. To bi ipak značajno oštetilo ne samo vojni vrh, nego i njegove glavne klijente i tradicionalne pokrovitelje – Egipat, koji je eksplicitno isprva održao puč, i naftne monarhije Persijskog zaliva, koje su ga veoma stidljivo osudile. Ujedinjeni Arapski Emirati veoma unosno trguju Sudanskim zlatom, nad kojim 40% od ukupnih izvora kontrolu ima Al Burhanov partner i rival, general Mohamed Hamdan Dagalo, poznatiji kao Hemeti. Ovaj zapovednik komanduje ozloglašenim Snagama za brzu podršku koje su se borile za interese Abu Dabija i Rijada u Jemenu i Libiji. Ovo je samo jedan od primera toga na koji način je Sudan je vezan za zalivske sile i Egipat, a tu su i druge, stare i duboke kulturne i ekonomske veze u kojima je država na zapadnoj obali Crvenog mora njihov „mlađi partner“. Tranzicija ove države u civilni pravni poredak bi verovatno rezultirao „razvezivanjem“ od neposrednog uticaja tradicionalnih pokrovitelja. Ovakva slika je doprinela tome da pojedini stručnjaci dođu do zaključka da upravo ove države imaju udela u odluci o ukidanju civilne vlasti. Iako su Saudijska Arabija i UAE odbacili demokratiju kao nestabilan model vladavine i suprotstavili se revolucionarnim pokretima u svojoj sferi interesa.
Izvor: SMG
Foto: Profimedia
