Danas se obeležava petogodišnjica neuspelog državnog udara u Turskoj za koji je zvanična Ankara optužila organizaciju FETO Avdulaha Gulena, koji je u egzilu u SAD već godinama, a koju je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan proglasio terorističkom.
Državni udar je pokušao da izvede pobunjeni deo turske vojske koji je bio protiv vladajućeg režima koga su optužili da guši demokratiju u zemlji i da vodi Tursku ka ubrzanoj islamizaciji, što je suprotno tekovinama osnivača i prvog predsednika Republike Turske Kemal paše Ataturka. U sukobima između pučista i snaga lojalnih Erdoganovom režimu poginulo je oko 250 ljudi, a više od 2000 osoba je ranjeno. Pokušaj državnog udara osujećen i sprečen nakon što je narod Turske na poziv predsednika Erdogana izašao na ulice i trgove i branio aktuelni politički poredak od pučista. Državni vrh Turske smatra da je Turska postala nova država nakon 15. jula 2016. godine tako što je postala potpuno suverena država sa nezavisnom spoljnom politikom kojoj su na prvom mestu sopstveni državni i nacionalni interesi. Turska se nakon ovog događaja takođe okrenula saradnji sa nekim drugim velikim silama poput Ruske Federacije, dok su odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama zahladneli usled tvrdi zvanične Ankare da je Vašington bio umešan u pokušaj obaranja legitimne vlasti u Turskoj.
Pripadnici FETO-a su pokušaj vojnog udara vodili iz vazdušne baze Akinci kod Ankare, a pučisti su tokom pokušaja državnog udara koristili tenkove, oklopna vozila i oružje turske vojske. Članovi FETO-a infiltrirani u vazdušne snage turske vojske te noći su, između ostalih lokacija, bombardovali i zgradu Velike narodne skupštine Turske, Predsedničku palatu, sedište policije i Turksata. Nakon pokušaja vojnog udara, režim predsednika Redžepa Tajipa Erdogana je sproveo nezapamćenu čistku prilikom koje su desetine hiljada osoba uhapšene, a „Gulenov pokret“ za koji se sumnja da stoji iza neuspelog prevrata- proglašen terorističkom organizacijom. Turska je do danas uhapsila oko 160.000 ljudi te razrešila dužnosti približno isto toliko državnih službenika od kako je završio neuspeli pokušaj vojnog udara, podaci su kancelarije za ljudska prava Ujedinjenih Nacija.
Zajedno sa Fetulahistima, nakon istrage turskih bezbednosnih službi, za teroristu je proglašen i odlikovani srpski državljanin Mohamed Dahlan, savetnik prestonaslednika Abu Dabija šeika Muhameda bin Zajeda, čije je ime stavljeno na crvenu listu najtraženijih. Za Dahlana se tvrdi da je nekoliko nedelja pred pokušaj puča, komunicirao sa Fetulahom Gulenom i doturio pučistima novac namenjen finansiranju prevrata. Krajem 2019. godine Turska je ponudila četiri miliona lira (700.000 dolara) za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja. U turskim i bliskoistočnim medijima se Mohamed Dahlan vezuje za vojni udar u Egiptu kojim je zbačen demokratski izabran režim Muhameda Morsija, i učešće u kontrarevolucionarnim aktivnostima u Libiji, zbog čega je pod istragom Međunarodnog krivičnog suda u Hagu. Pojedini na teret srpskom državljaninu koji je posredovao u investicijama Emirata u Srbiji, stavljaju i učešće u atentatu na saudijskog novinara Džamala Kašogija u Istanbulu 2018. godine.
Izvor: SMG
