Predsednik Egipta Abdel Fatah el-Sisi i defakto lider UAE Mohamed bin Zajed suprostavljaju se demokratskim promenama vlasti na Bliskom istoku i u severnoj Africi, zabrinuti da bi takva praksa mogla da se proširi i na njihove države.
Tokom nedavnih protesta u Sudanu, demonstranti su držali slike egipatskog predsednika Abdela Fataha el-Sisija i prestolonaslednika Abu Dabija Mohameda bin Zajeda i uzvikivali slogane protiv njih, jasno odbacujući njihovu podršku puču generala Abdela Fataha al-Burhana u toj zemlji. To su uradili i demonstranti u Tunisu tokom svojih protesta protiv puča tuniskog predsednika Kajsa Sajeda. Do sada se pokazalo da jedva postoje demonstracije koje pozivaju na slobodu i demokratiju u arapskom svetu bez izloženih slika bin Zajeda i Sisija. Poruka je jasna i eksplicitna: mnogi mladi arapi veruju da Egipat i UAE predstavljaju glavnu prepreku promenama u arapskom svetu, jer pokušavaju da uguše svaki potencijalni ustanak ili revoluciju. Čini se da su dve zemlje izvozile državne udare širom regiona, očigledno spremne da učine sve – uključujući kršenje ljudskih prava – da zaustave zahteve za demokratskim promenama.
Stoga nije iznenađujuće što su i Sisi i bin Zajed podržali pokušaj puča Kalife Haftara u Libiji, Saiedov puč u Tunisu i Burhanov puč u Sudanu. Egipat je bio jedna od prvih zemalja koja je pozdravila Saiedove mere da zamrzne rad parlamenta i raspusti vladu, a u Sudanu Burhan ne bi mogao da izvede državni udar bez zelenog svetla Egipta, jednog od njegovih najvažnijih regionalnih saveznika. Zbog toga Egipat nije osudio Burhanov državni udar prošlog meseca. Istovremeno, zvaničnici SAD i Emirata razgovaraju o pronalaženju rešenja za sudansku krizu. Kao da Emiraćani pregovaraju u Burhanovo ime, što odražava njihovu značajnu ulogu u podršci njegovom puču protiv civilne vlade premijera Abdale Hamdoka.
Bin Zajed je godinama upravljao osovinom kontrarevolucije, u partnerstvu sa Saudijskom Arabijom i Izraelom. Mnogi ga smatraju glavnim neprijateljem demokratije u arapskom svetu, jer je sabotirao brojne zahteve arapskog građanstva za slobodu, demokratiju i pluralizam. Šeik Muhamed Bin Zajed pruža velikodušnu podršku diktatorima i vojskovođama širom arapskog regiona, uključujući Egipat, Libiju, Jemen, Sudan i Siriju. Vladar Emirata koristi svoj novac i medije da iskrivljuje činjenice i podstiče arapske revolucije, očigledno preferirajući saradnju sa vojnim generalima u odnosu na izabrane civilne vlasti. U Egiptu, gde je Sisi prekinuo prvo pravo demokratsko suđenje u zemlji svojim državnim udarom iz 2013. godine, njegov režim ne bi mogao da opstane bez finansijske, diplomatske i političke podrške UAE, Saudijske Arabije i Izraela. Bin Zajed je pomogao da se izgradi Sisijeva diktatura, koja zauzvrat ima za cilj da blokira sve pokušaje mirnih promena u arapskom regionu. Sisi hapsi svakog ko mu se suprotstavi, uključujući političare, novinare i aktiviste. U Egipatskim zatvorima leže na hiljade političkih zatvorenika. Ipak, Sisi i dalje lažno krivi revoluciju iz 2011. za sve probleme sa kojima se suočava njegova zemlja, uključujući i spor oko Velike etiopske renesansne brane. I Egipat i UAE vode rat protiv islamista na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou, posmatrajući islamističke stranke kao svog glavnog neprijatelja jer se one formalno zalažu za dolazak na vlast putem slobodnih i poštenih izbora. Ipak, jasno je da je njihov glavni problem ideja o samoj demokratiji, koja predstavlja opasnost za njihovu vlast.
Nastup islamističkih partija dok su bili vlasti nije predstavljao nikakvu stvarnu pretnju interesima Egipta ili UAE, ali Sisi i bin Zajed posmatraju pokret Muslimanska braća i srodne grupe za glavnu opasnost i nastoje da ih eliminišu kao potencijalnu pretnju. Na početku Arapskog proleća, u UAE su postojali strahovi da će groznica promena doći do njegovih obala, što ih je navelo da pređe sa odbrambene strategije na ofanzivnu.
Od tada, bin Zajed pokušava da izgradi bedem protiv arapskih revolucija – sa ciljem da u korenu uništi ideje o promenama. Strategija nije ograničena na finansiranje kontrarevolucija u arapskim zemljama, već uključuje i finansiranje i pružanje pomoći u organizaciji državnih udara.
Izvor: SMG
