Treća decenija 21.veka i nikad burnija i kompleksnija međunarodna dešavanja. Previranja koja se dešavaju na „dnevnom nivou“ često za sobom povlače kataklizmične posledice. Međutim u areni velikih sila interes je presudni faktor. Do sad je uvek u važnim pitanjima bilo potrebno pronaći amalgam koji će sve velike „učesnike“ držati za istim stolom, da li je za Zapadni Balkan ponestalo istog, videćemo.
Za razliku od prošle administracije SAD-a koja je svoje poruke i politiku „Amerika prva“ promovisala i demonstrirala na jedan vrlo neprikladan način (hajde tako da ga nazovemo), naročito pred svojim saveznicima, od nove administracije u Beloj kući se očekuje drugačiji pristup. Prazan prostor koji nastao promenom predsednika SAD-a, po mnogima treba da posluži kao motiv da se odnosi sa obe strane Atlantika vrate na pređašnji period. Koliko je to moguće dosta je upitno. Prvo izazovi nisu isti kao pre pet, deset, petnaest pa i dvadeset godina, a i odnosi među velikim silama su izrazito promenjeni.
Da li postoje mnoga otvorena pitanja, drugačije percipiranje problema, sigurno da da. Ali će se i SAD-a, i EU i Velika Britanija fokusirati na saradnju u onim oblastima gde su im interesi usklađeni, a druge vruće „krompire” ostaviti za neka bolja vremena. Trenutno su na toj zajedničkoj agendi u fokusu klimatske promene, tehnologija i njena regulativa, trgovina, odnos prema Kini i Rusiji, i naravno Zapadni Balkan. Drugačiji su okviri iz kojih se može posmatrati pristup i prošle i trenutne administracije, ali je sigurno da će pojačanog prisustva u regionu biti.
Koliko će posledica ostaviti dolazak Donalda Trampa i njegovog tima na spoljno-političkom planu ne znamo, ali sigurno je njegovim dolaskom stvorena nova dinamika. Nasuprot tome, administracija novog predsednika Džo Bajdena pokušava da premosti i pozicionira Evropsku Uniju kao saveznika u ostvarivanju svojih spoljnopolitičkih ciljeva. Da je došlo do približavanja stavova Vašingtona i Brisela, vidi se dobro na primeru Zapadnog Balkana gde SAD i EU kordinisanim aktivnostima pokušavaju da posreduju u rešavanju otvorenih političkih pitanja sa kojima se balkanske države suočavaju.
Upravo je „pojačani zajednički angažman SAD i EU na Zapadnom Balkanu“ bio na agendi posete američkog predsednika Džozefa Bajdena Evropi prilikom nedavnog samita G7 kada su predstavnici zapadnih zemalja usaglasili zajedničke stavove po brojnim aktuelnim pitanjima iz međunarodnih odnosa.
Jedno od najvažnijih otvorenih političkih pitanja na Zapadnom Balkanu jeste tema Kosova i dijalog između Beograda i Prištine. S obzirom na udaljene stavove dve strane, međunarodna zajednica već godinama ima potrebu da posreduje u razgovorima između Beograda i Prištine. Iako je EU formalno moderator pregovora koji se odvijaju u Briselu, u diplomatskim i političkim krugovima zna se da je uloga Vašingtona već godinama veoma važna a nekad i presudna za donošenje određenih dogovora i za održavanje stabilnosti na ovim prostorima. SAD i ključne članice EU poput Nemačke i Francuske otpočetka kosovske krize su bili promoteri kosovske nezavisnosti koja je i formalno priznata od strane ovih zemalja 2008. godine. Međutim, dolaskom administracije Donalda Trampa, SAD menjaju pristup kosovskom problemu tako što ostavljaju mogućnost za nova kreativna rešenja kao što je ideja podele Kosova. Ovakav pristup Trampove administracije je ocenjen kao prijateljski u srpskim političkim krugovima zbog čega je intezivirana saradnja sa Vašingtonom umesto sa Briselom u rešavanju kosovskog problema. Zbog ovakvog pristupa dolazi i do sukoba između SAD i EU tako da su nekada saveznici u sprovođenju politike na Balkanu postali konkurenti. Ovakva situacija je kulminirala Vašingtonskim sporazumom u septembru 2020. godine koji je dočekan oštro od strane Brisela i naročito Berlina. Međutim, pobedom Džozefa Bajdena na predsedničkim izborima, u Vašingtonu dolazi do revizije pristupa, tako da je ideja o podeli Kosova prestala da bude mogućnost, a zatim su i usledile najave da će Bajdenova administracija učiniti dodatne pritiske da kroz saradnju sa EU proces zaokruživanja kosovske nezavisnosti dovede do kraja. Vašington će uložiti dodatni autoritet da Beograd i Priština popuste u svojih zahtevima kako bi moglo da dođe do konačnog dogovora u budućnosti.
Sporazum između Srbije i Kosova uz posredovanje SAD u septembru obe zemlje obavezuje na obnavljanje ekonomskih odnosa. Tadašnji američki predsednik Donald Trump pozdravio je sporazum kao veliki napredak nakon prethodnih pokušaja da se reši spor između dve države na bivšem prostoru Jugoslavije. Međutim, ugovor se može više posmatrati kao spoljnopolitički trik nego kao ozbiljan angažman u dijalogu Kosova i Srbije.
Ekonomski fokus sporazuma znači da on pokriva samo bilateralna pitanja koja je EU već rešila u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja i Berlinskog procesa, a oba imaju za cilj jačanje regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu. Portparol EU za proširenje Ana Pisonero istakla je da Evropa već odobrava investicije za izgradnju autoputa koji povezuje Srbiju sa glavnim gradom Kosova, Prištinom, što je predviđeno Vašingtonskim sporazumom.
Ovaj nedostatak koordinacije između SAD-a i EU oslabio je proces evroatlantskih integracija Zapadnog Balkana. Iako je sporazum u septembru možda zadovoljio spoljnopolitičke interese Trampove administracije, on je problematičan za program proširenja EU. Deo sporazuma uključivao je obavezivanje Srbije da preseli svoju ambasadu u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim. Međutim, ova odredba je u suprotnosti sa usklađivanjem spoljnopolitičkog usklađivanja, što je ključni kriterijum za članstvo u EU.
Njegovo potpisivanje takođe je bespotrebno pogoršalo političke tenzije u regionu i posledično narušilo napredak Kosova ka pristupanju EU. Prethodna vlada Kosova na čijem čelu je bio Kurti, radila je na planu borbe protiv korupcije, a srušila se nakon što je odbijanje ukidanja carina na uvoz iz Srbije frustriralo Vašington. Iako je na kraju bilo dozvoljeno da se pregovori nastave, formiranje privremene pauze u kampanji za prestanak priznavanja kao osnovi pregovora pokazalo se kao neprikladno za napore na stabilizaciji, uzimajući u obzir prethodna upozorenja iz Prištine da svaki dalji aranžman sa Srbijom mora uključivati nezavisnost Kosova.
Iako su transatlantski odnosi već narušeni zbog Trumpa i njegovih spoljnopolitčkih poteza, odluka Brisela da potpiše sporazum sa Kinom ne bi trebalo da oteža poziciju EU. Zajednički koordisani nastup sa Vašingtonom kako bi se suočila sa političkim okruženjem na Zapadnom Balkanu, neće predstavljati problem ni za EU ni SAD jer im se geopolitički interesi u velikoj meri na ovom podneblju poklapaju.
Bajdenova administracija se nada da će preokrenuti neadekvatnost spoljne politike svog prethodnika u postizanju dugoročnog rešenja između Kosova i Srbije i ponovo se angažovati sa Evropom po pitanjima vezanim za pristupanje Balkana EU. Ovo je pokazano u Bajdenovom definisanju borbe protiv korupcije kao ključnog interesa nacionalne bezbednosti nekoliko meseci pre nego što je Savet Evropske unije uskratio Srbiji otvaranje novog poglavlja o pristupanju zbog nedovoljnog napretka u reformi vladavine prava.
Međutim, otvaranjem novih mogućnosti za Kinu u procesu trgovine sa EU, po mnogima stvara teške uslove za Brisel i Vašington da sprovode zajedničku strategiju o sprovođenju političkih reformi i ekonomskoj modernizaciji u regionu.
Jedan od ključnih izazova sa kojima se suočava proces proširenja EU je nedostatak značajnog napretka u oblasti korupcije i vladavine prava. Stvarajući partnerstva sa onima koji posluju u sektorima koji formiraju nacionalne ekonomije u regionu kao rezultat ulaganja, Kina otežava Evropi da podstakne reforme koje unapređuju proces pristupanja EU. Odluka srpskog predsednika Aleksandra Vučića da se obrati Pekingu za isporuku vakcina protiv Covid-19, s obzirom na poteškoće sa kojima se EU suočava sa nabavkom vakcina, ilustruje razmere političkog položaja Kine u regionu.
Postoji razlog da se sugeriše da EU rizikuje da izgubi uticaj od Pekinga u donošenju političkih odluka. S obzirom da će Kina pristupiti evropskim sektorima proizvodnje i obnovljive energije formalizovanim u sporazumu, Srbiji će biti teško da prevaziđe svoju zavisnost od Kine zbog kineskih ulaganja u srpsku tešku industriju. Kineske investicije na Zapadnom Balkanu, mogu predstavljati problem za Brisel u saradnji sa novom američkom administracijom na suzbijanju korupcije i reformi vladavine prava, ali ključ po pitanju proširenja leži u vladama zemalja Zapadnog Balkana i njihovoj spremnosti da se sa gorućim izazovima uhvate u koštac.
Dok jedni tvrde da će ugovor o ulaganju između EU i Kine verovatno potkopati tranziciju ka obnovljivim izvorima energije (ključna oblast politike za koju je Bajdenovo predsedavanje izrazilo interesovanje), treba imati i u vidu da je Kina prva po broju instaliranih postrojenja sa obnovljivim izvorima energije čiji iznos premašuje 895 gigavata. S druge strane, Kina trenutno zauzima jaku poziciju na srpskom energetskom tržištu. Kao deo Inicijative Pojas i put, kineska Ekimbank pozajmila je Beogradu 608 miliona dolara za izgradnju elektrane na lignit od 350 megavata u centralnoj Srbiji.
Budući da su postojeća prava kineskih kompanija na tržištima EU zaštićena CAI, Evropi neće biti lako da se takmiči sa kineskim ekonomskim prisustvom u regionu tokom implementacije Evropskog zelenog dogovora. Iako EU želi ohrabriti evropske industrije da koriste ekološki prihvatljive izvore energije, Peking je upozorio da su potrebne konsultacije u Briselu o predloženom mehanizmu prilagođavanja granice ugljen-dioksida koji ima za cilj da obeshrabri kineski uvoz koji intenzivno koristi ugljenik.
Uloga SAD i EU bi trebalo po ovom pitanju da bude više konstruktivna i partnerska. Potrebno je urgirati vladama regiona i edukovati ih o važnosti prelaska na obnovljive izvore energije, ali takođe skrenuti pažnju o daljim izazovima sa kojima će se planeta Zemlja susresti zbog klimatskih promena. Takođe, do sad se pokazalo da velike sile zajedno sarađuju na inicijativama od obostranog interesa (kao npr. Nemačka i Rusija po pitanju snabdevanja gasom), kao i EU sa Kinom. Tako da verovatno postoji i amalgam koji može okupiti velike sile oko pitanja Zapadnog Balkana, nadajmo se barem tom scenariju.
Autori:
Kosta Živanović
Mišel Zubenica
Milan Dobrosavljević
