Iako postoje više od 150 godina, tek zadnje dve decenije električni bicikli, iliti E-bicikli, dobijaju sve veću popularnost. Među stanovništvom raste ekološka svest, što dovodi do želje da se sve više smanji korišćenje fosilnih goriva kao izvora energije i prelaženje na izvore energije koji ne štete okolini.
Električni bicikli imaju veoma sličan izgled kao klasični bicikli, ali se razlikuju po tome što imaju električni motor koji se puni na struju. Oni, zapravo, predstavljaju spoj klasičnih modela bicikli sa savremenim elektro pogonima.
Ideja o korišćenju ovih bicikli je ostala ista još od 1860-ih godina kada su nastali. Električni pogon služi kao pomoć pri pedaliranju, što naročito olakšava vožnju po uzbrdicama.
Upravo je to i funkcija električnih bicikli – asistencija pri vožnji. Upravo je zato ovakvo prevozno sredstvo idealno za one koji iz nekog razloga ne mogu okretati pedale, te postaju popularni naročito među penzionerima.
Sa druge strane, elekrični bicikli mogu pomoći i onima koji žele da pređu veće razdaljine bez preteranog fizičkog napora. Recimo, vožnja ovog bicikla do posla i nazad će omogućuje da se stigne na posao bez previše umaranja od ove fizičke aktivnosti. Takođe, izbegava se čekanje u dugačkim kolonama u automobilima ili gužva u javnom prevozu.
Jedan od izumitelja električnog bicikla Srđan Stoponja kaže da je sve počelo kada su za sebe napravili električne bicikle od običnih: „Onda smo išli kroz grad vozeći se na posao i uvideli da mnogo brže stižemo, kao i da ne gubimo vreme tražeći parking. Pored toga, presudan faktor bio je ekonomičan način vožnje“.
Treba naglasiti da se električni bicikli razlikuju od mopeda ili skutera, baš po tome što imaju pedale i što pružaju mogućnost pedaliranja.
Dakle, može se voziti samo tako što se okretaću pedale, može se pedalirati uz povremenu asistenciju električnog pogona, a neki bicikli imaju i opciju vožnje samo uz pogon, bez korišćenja pedala.
Da bi se koristio eletričan bicikl potrebno je da se redovno puni, čak i ako se često ne koristi, iz razloga što se baterija mora održavati da se ne bi pokrvarila.
Pretežno su napravljeni od aluminijuma, imaju elektromotore i prenosive litijum-jonske baterije, koje mogu da se pune na bilo kojoj utičnici. Punjači su prilagođeni našem tržištu i odgovaraju klasičnim utičnicama. Vreme za koje se baterija napuni je između sat vremena i tri sata u zavisnosti od vrste bicikla.
Brzina koju elektični bicikli mogu dostići, takođe, zavisi od vrste bicikla. Naime, brzina kod nekih bicikla ima doseg 25km/h, a kod nekih drugih je maksimum brzine 45km/h. Nakon dostignute maksimalne brzine motor se automatski isključi. Limit snage motora je 250W ili 500W.
Elekrični bicikli takođe pomažu i uštedi novca, jer znatno smanjuje troškove za prevoz. Naime, cena po jednom punjenju iznosi od 10 do 30 dinara od računa za struju. Pored toga E-bicikl pomaže smanjenju emisije CO2 u vazduhu.
Oko deset posto svih bicikala prodatih u Evropi trenutno su električni bicikli ili, kako ih još nazivaju, pedelec ili e-bike.
Srbija prati ovaj svetski trend i njeni građani sve češće kupuju ovo prevozno sredstvo, naročito u velikim gradovima. Ranije su najčešće naručivani iz inostranstva, a danas postoje domaće firme koje se bave proizvodnjom kvalitetnih električnih bicikli.
Neke od mogućih negativnih strana elekričnih bicikli može biti cena, koja svakako jeste viša od cene klasičnog modela što je zbog svojih funckija potpuno logično.
Nekima će možda biti teže da nauče kontrole na ovom biciklu, jer ima znatno više opcija od klasičnog bicikla. Pored sedam ili osam brzina između koje se mogu menjati, takođe postoji opcija uključivanja i gašenja motora. Na ekranu može se pratiti kojom brzinom se vozilo kreće, kao i stanje baterije.
Kada se pogledaju sve karakteristike ovog vozila, kao i društvene, ekološke i ekonomske aspekte današnjeg života, lako je zaključiti da će električni bicikli biti sve traženije prevozno sredstvo.
Izvor: economy.rs, RTS
