Relativno nedavno ste preuzeli dužnost ambasadora u Beogradu, kakvi su vam prvi utisci?
Prošlo je nešto više od 3 meseca otkako sam stupio na dužnost u Beogradu. Priliku da predam akreditive predsedniku Vučiću dobio sam 7. aprila, samo nedelju dana po dolasku u Srbiju. Mislim da to što sam za tako kratko vreme predao akreditivno pismo najbolje pokazuje nivo na kojem su naši odnosi sa Srbijom. Moji prvi utisci o vašoj lepoj zemlji su izuzetno pozitivni. Srbija se brzo razvija. Napravila je veliki proboj na polju ekonomije. To se može videti svuda. Grade se novi autoputevi, mostovi, brane; otvaraju se fabrike i proizvodni pogoni. Srbija je poput velikog gradilišta. Investitori stižu iz celog sveta. Mislim da će se ovaj trend nastaviti i u narednom periodu. Uprkos pandemiji Covid-19, ove godine se očekuje privredni rast od 6%. To je veliki uspeh.
Takođe, stekao sam utisak da smo kulturološki veoma slični. Velike sličnosti su rezultat viševekovnog zajedničkog života. Delimo oko 7-8 hiljada reči. Imamo vrlo sličan koncept porodičnog života. Mislim da je to glavni razlog što su turske serije toliko gledane u Srbiji. Iz dana u dan raste broj mladih iz Srbije koji upisuju kurseve turskog jezika u Institutu Junus Emre. Veliko je interesovanje za turski jezik. Turska je Srbima među omiljenim turističkim destinacijama. Skoro 300 hiljada srpskih turista posetilo je Tursku tokom 2019. Naš ministar turizma dolazi 16. jula u posetu Beogradu, a cilj njegove posete je unapređenje saradnje na polju turizma. Turisti iz Srbije vole da provode odmor u našoj zemlji. Takođe, zahvaljujući bezviznom režimu, Turcima je mnogo lakše da posećuju Srbiju. Takve posete omogućavaju našim narodima da se bolje upoznaju.
Kako ocenjujete trenutne odnose Turske i Srbije na polju politike i u ekonomiji?
Naši odnosi su trenutno najbolji u istoriji. Saradnja na skoro svim poljima napreduje iz dana u dan. Tome su, naravno, znatno doprineli napori naših predsednika. Oni su otvorili put razvoju naših odnosa, pokazali su političku volju, a mi samo treba da nastavimo da se krećemo u tom pravcu.
Ekonomija i trgovina čine pokretačku snagu naših odnosa. Uprkos prošlogodišnjoj pandemiji, naša bilateralna trgovina iznosila je 1,5 milijardi dolara. Ove godine nam je cilj da tu cifru povećamo na 1,8 milijardi.
Naši privrednici nastavljaju da ulažu u Srbiju. Skoro 1000 turskih kompanija posluje u Srbiji, a 35 čine velike i srednje investicije. Ulažemo u različite sektore kao što su infrastruktura, bankarstvo, tekstilna i automobilska industrija, turizam i poljoprivreda.
Nastavljamo da razvijamo odnose i na pulju kulture i humanitarnih delatnosti. Pored ulaganja u razvoj, TIKA radi na zaštiti zajedničkog kulturnog nasleđa.
Veoma nas radujemo što dosta mladih iz Srbije uče turski jezik u Institutu Junus Emre, odeljenju za kulturu pri ambasadi.
Cilj nam je da nastavimo da unapređujemo naše odnose u svim oblastima.
Da li mislite da ideja o Mini Šengenu može dalje ojačati odnose između Srbije i Turske, kao i čitavog regiona zapadnog Balkana?
Kao što sam već pomenuo, ekonomija i trgovina su pokretačka snaga odnosa Turske i Srbije. Spoljnotrgovinska razmena između dve zemlje raste.
Na trgovinski rast uticalo je proširenje sporazuma o slobodnoj trgovini između naše dveju zemalja. Trgovinska razmena se povećala uključivanjem poljoprivrednih i uslužnih sektora u sporazum.
Inicijativa Mini Šengen takođe predviđa povećanje povezanosti, trgovine i cirkulacije između zemalja regiona. U tom pogledu mislimo da će to doprineti regionalnom miru i stabilnosti i ojačati odnose između zemalja regiona.
Bliži se 15. jul koji ima veoma važno mesto u modernoj istoriji Turske. Da li biste srpskoj javnosti mogli ukratko da opišete događaje iz 2016. godine?
U noći 15. jula 2016. godine, grupa oficira infiltriranih u oružane snage Turske, a koju čine članovi terorističke organizacije FETO, pokušala je da izvede puč u sedištu Generalštaba. Članovi FETO napali su državne zgrade i Veliku narodnu skupštinu Turske ratnim avionima, tenkovima i helikopterima, otvorili vatru na ljude i pokušali da izvrše atentat na predsednika.
Pokušaj puča je osujećen zahvaljujući pozivu našeg predsednika, otporu naroda koji bi mogao da posluži kao primer čovečanstvu i suprotstavljanju ostalih državnih struktura. Dvadesetdvočasovna akcija suzbijanja puča koji je izbio u petak, 15. jula 22:00 č. završena je sledećeg dana u 20:00 časova.
U pokušaju puča stradalo je 250 turskih državljana, uključujući civile, vojnike i policiju, a 1491 osoba je povređena u napadima pučista.
Da je pokušaj puča bio uspešan, hiljade nevinih ljudi izgubilo bi živote, nestalo bi demokratije i slobode i uspostavila bi se vojna diktatura zasnovana na izopačenim verskih stavovima vođe organizacije Fetulaha Gulena. Međutim, naš narod nije naseo na ovu podmuklu igru. Svi segmenti društva, političke stranke, sindikati, nevladine organizacije, mediji i poslovni svet oštro su se usprotivili ovom neprimerenom pokušaju državnog udara, sprečili ovaj izdajnički pokušaj sprečen i izvojevali pobedu demokratije i slobode.
Nakon pet godina aktivne borbe sa terorističkom organizacijom FETO da li mislite da oni i dalje predstavljaju pretnju i kako?
Nakon intenzivne borbe, eliminisana je pretnja FETO u Turskoj. Naravno, i dalje smo oprezni kada je reč o ovoj podmukloj i tajnoj terorističkoj organizaciji koja pokušava da se infiltrira u državu i čiji je cilj da je zauzme iznutra. Takođe bih želeo da naglasim da je otpušteno više od 600 zaposlenih u Ministarstvu spoljnih poslova koji su povezani sa ovom organizacijom,.
Međutim, ova teroristička organizacija, koja ne poznaje moralne i pravne granice, i dalje postoji i nastavlja svoje aktivnosti u pojedinim zemljama. Poznato je da ova organizacija korist koncepte kao što su dijalog i tolerancija i da se maskira u nevladinu organizaciju ili obrazovnu ustanovu kako bi se institucionalizovala u strateškim oblastima. Kao rezultat obuke i naučenih metoda članovi organizacije ni na koji način ne pokazuju da su izvršitelji svojih dela. Zbog svog tajnog izopačenog shavatanja religije, tajne agende i ne biranje sredstava za postizanje svojih ciljeva, organizacija predstavlja pretnju ne samo Turskoj već svim državama u kojima deluje. U zemljama u kojima je aktivna, organizacija koristi istu strategiju koju je već koristila u Turskoj, a trenutno sprovodi masama dopadljive aktivnosti.
Iz svega navedenog vidimo da Fetulah Gulen i teroristička organizacija čiji je on lider, predstavlja globalnu pretnju.
Ulažemo velike napore kako bismo svetu skrenuli pažnju na ovu pretnju. Naše delovanje daje konkretne rezultate. Do 1. jula 2021. godine zatvoreno je 42 FETO škole kojima sada upravljaju lokalne vlasti ili ih je preuzela turska fondacija Maarif. Fondacija Maarif trenutno pruža obrazovne usluge u 67 zemalja. Mnoge zemlje su zabranile strukture povezane sa FETO, a njihove članove proterale.
Pored napora da zatvorimo ili promenimo vlasništvo škola, fondacija i udruženja povezanih sa FETO i sprečimo pojedince povezane sa organizacijom da deluju u inostranstvu i izbegnu pravdu, nastojimo da onemogućimo da se ime i zastava Turske zloupotrebi od strane terorističkih struktura.
Na koji način zemlje koje su prijatelji i saveznici Turske mogu da pomognu u ovoj borbi?
Kada već govorimo o tome, ne mogu a da ne spomenem da je Srbija među prvima pružila bezrezervnu podršku našoj zemlji prilikom pokušaja državnog udara 15. jula 2016. Želeo bih još jednom da se zahvalim predsedniku Vučiću i svim zvaničnicima na tome.
Uz to, naporima srpskih nadležnih organa prekinuto je delovanje ove podmukle organizacije na teritoriji Srbije. Biće nam veoma drago ukoliko Srbija i u budućnosti nastavi da zauzima ovako odlučan stav po ovom pitanju.
Očekujemo da i druge zemlje u kojima je FETO i dalje aktivan zatvore škole, zadužbine i udruženja povezana sa FETO ili da ih ustupe nekom drugom, i da spreče da oni koji su povezani sa organizacijom uteknu pravdi i nađu prostor za delovanje u inostranstvu. Ova organizacija koristi koncepte dijaloga i verske tolerancije da u svojim takozvanim obrazovnim ustanovama okuplja istomišljenike i članove organizacije.
Očekujemo brzu reakciju protiv ove organizacije koja može biti pretnja i svim drugim zemljama u kojima je aktivna, prekid njihove aktivnosti i izručenje krivično odgovornih članovi organizacije našoj zemlji.
Šta vam se trenutno najviše dopada u Beogradu i Srbiji?
Najviše mi se dopada bliskost i prijateljska nastrojenost koju primećujem kod naroda Srbije. Taj utisak sam stekao kako na sastanku sa predsednikom Vučićem tako i u neobaveznom razgovoru sa mladićem kod koga sam kupovao kafu. Ta iskrenost je ostavila najjači utisak na mene. Sem toga, priroda u Srbiji je impresivna. Čovek ne može a da se ne oduševi vašim još neotkrivenim prirodnim lepotama. Koristim svaku priliku da provedem vreme u nekom parku kojih u Beogradu ima na svakom ćošku. Volim da pijem kafu na obali Save. Prednost Beograda je što je prilagođen svakodnevnom životu. Sve je blizu. Nema gužve i pometnje kao u velikim metropolama i to u velikoj meri čini život lakšim.
Kako vidite odnose Srbije i Turske u narednih pet godina?
Odnosi Turske i Srbije doživeli su veliki zamah naročito nakon uzajamnih poseta naših uvaženih predsednika. Visoki savet za saradnju redovno se sastaje jednom godišnje. Na tim sastancima donose se odluke, potpisuju se sporazumi koji dodatno unapređuju naše odnose. Sledeći sastanak će se održati ove godine u Turskoj. Naš ministar spoljnih poslova će pre toga posetiti Srbiju. Predsednik Skupštine Srbije, Ivica Dačić, posetiće našu zemlju na poziv predsednika Velike narodne skupštine Turske. Intenzivni kontakti s obe strane na svim nivoima ukazuju da će se odnosi Turske i Srbije još više razvijati u narednih pet godina. Naše zemlje će se u tom periodu još više zbližiti u oblasti politike, ekonomije, kulture i sporta. Recimo, bilateralna spoljnotrgovinska razmena beleži stabilan rast. Ona je, kao što sam već napomenuo, uprkos pandemiji dosegla vrednost od 1,5 milijardi dolara. Pretpostavljamo da će ove godine dostići vrednost od 1,8 milijardi dolara. Nastavili se ovim tempom, verujem da bi za pet godina mogla da dosegne i cifru od 5 milijardi dolara. Cilj nam je da obostrano još više uvećamo broj turista. Mislim da ćemo povećanjem broja letova u narednih pet godina moći da ugostimo milion turista iz Srbije. Verujem da je bratsko povezivanje gradova najlepši vid kulturnog povezivanja zemalja. Počeli smo da radimo na bratimljenju Beograda i Gazijantepa i Novog Sada i Alanje. Cilj nam je da u sledećih pet godina povećamo broj zbratimljenih gradova i tako još više učvrstimo veze između naša dva naroda. Sve u svemu, u planu nam je da razvijemo odnose na svim poljima.
Intervju vodio: Perko Matović
