Prema novom izveštaju Grupe za ljudska prava Amnesti Internešnl Kanada i Prodžekt Plafšers, država Kanada je optužena za kršenje međunarodnog prava prodavajući oružje Saudijskoj Arabiji zbog čega ove organizacije traže od zvanične Otave da prekine svaku prodaju oružja Rijadu. U izveštaju koji nosi naziv „’Bez konkretnog dokaza’: Pogrešna kanadska analiza izvoza oružja Saudijskoj Arabiji“, vlada premijera Džastina Trudoa se optužuje za kršenje Sporazuma o trgovini oružjem (ATT), kojem se Kanada pridružila 2019. godine. Stručnjaci smatraju da se oružje proizvedeno u Kanadi koje se izvozi arapskoj zemlji može koristiti za počinjenje ili pomaganje kršenja međunarodnog humanitarnog, kao i ljudskih prava, naročito u trenutom ratu u Jemenu. „Kroz analize i izveštaje eksperata, ustanovljeno je da je kanadski izvor oružja (Saudijskoj Arabiji) u suprotnosti sa zakonskim obavezama Kanade prema ATT-u“, piše u izveštaju nevladinih organizacija.
Rat u Jemenu izbio je 2014, kada su pobunjenici Huti preuzeli veći deo teritorije zemlje, uključujući i glavni grad Sanu, a eskalirao je u martu 2015. kada su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati formirali vojnu koaliciju u pokušaju da na vlast u toj zemlji vrate predsednika Abd-Rabbua Mansoura Hadija, koji uživa podršku Rijada. Rat je doveo milione ljudi u glad a kako ocenjuju Ujedinjene nacije, reč je o najtežoj humanitarnoj krizi na svetu, u kojoj je 233 hiljade ljudi poginulo.
Rat u Jemenu mnogi gledaju kao na posrednički sukob između Irana i Saudijske Arabije oko prevlasti u regionu. Ipak, za Ujedinjene Arapske Emirate, koji su odigrali ključnu ulogu u kopnenim borbama, cilj je bio obezbeđivanje kontrole nad ključnim lukama i strateškim tačkama u Adenskom zalivu i moreuzu Bab al Mandab. Cilj je bio jasan – kontrola nad pomorskim saobraćajem kroz Crveno more. Tome u prilog ide i činjenica da su Emirati povukli svoje oružane snage 2019, nakon što je sukob Arapske koalicije sa Hutijima dospeo u pat-poziciju usled saudijskog lošeg vođstva i nekoliko ustupaka koji su učinjeni pod pritiskom UN radi pokušaja mirovnog procesa. Budući da su osvojene značajne strateške pozicije, UAE su mogle sebi da priušte da se povuku u trenutku kada je rat postao neprofitabilan. Zauzete su luke na južnoj obali Jemena – Mukala, Balhaf, i Aden, regionalni centar, te Dubab i Moka na zapadnoj obali. Emirati su okupirali i Ostrva Sokotra i Majun.
UAE su u Jemen posredstvom svojih „bezbednosnih“ kompanija dovele i hiljade plaćenika iz celog sveta, od sudanske omladine zadužene za čuvanje naftnih postrojenja i luka, do iskusnih ratnika iz Kolumbije, i veterana iz Južne Afrike, Evrope i SAD koji su učestvovali u specijalnim operacijama i obučavanju lokalnih paravojnih formacija. Među vojnim stručnjacima u službi emiratske borbene mašinerije su bili i Erik Prins, ozloglašeni ratni preduzetnik i trgovac oružjem pod istragom Saveta bezbednosti UN i elitni izraelski plaćeni ubica Abraham Golan, čija je kompanija sprovela brojne atentate nad Jemenskim novinarima i javnim ličnostima povezanim sa Muslimanskim bratstvom. Plaćeničke čete i paravojne formacije pod kontrolom UAE optužene su za brojne ratne i zločine protiv čovečnosti, i prema izveštajima nevladinih organizacija snose veliki deo odgovornosti za humanitarnu katastrofu.
Upravo zbog ovakvog načina vođenja rata u Jemenu, Kanadske građanske grupe godinama od vlasti traže da ponište postojeće ugovore o prodaji oružja Saudijskoj Arabiji i odbiju sve buduće zahteve, tvrdeći da se to oružje može koristiti za kršenje ljudskih prava u ratom razorenoj zemlji na Arabijskom poluostrvu.
