Stručni časopis „Biznis i finansije“ objavio je da se Srbija do sada kod evropskih banaka, uključujući EBRD, EIB, CEB i Nemačku razvojnu banku, kao i Međunarodnu banku za obnovu i razvoj (IBRD), zadužila za ukupno 8,37 milijardi evra, dok kineskoj EXIM banci duguje 1,15 milijardi evra, a stranim vladama ukupno 2,66 milijarde evra. Stranim vladama Srbija duguje ukupno 2,66 milijarde evra, približno koliko i Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD), prema kojoj trenutno ima obaveze u vrednosti od 2,19 milijardi evra.
Kada je reč o trenutnim dugovima prema stranim vladama, interesantna činjenica je da na prvom mestu nisu ni Evropska unija, ni Kina, niti Rusija, već Vlada i Fond Abu Dabija sa 1,72 milijarde evra, navodi se u ediciji Finansije TOP u izdanju magazina Biznis i finansije. Odnosi sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima doživeli su ogroman uzlet nakon dolaska Srpske napredne stranke 2012. godine kada započinje partnerstvo između lidera SNS-a i trenutno predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predstonaslednika Abu Dabija i de fakto vladara UAE šeika Muhameda Bin Zajeda. Prethodnih godina sklopljeni su brojni međudržavni ugovori i sporazumi između dve strane od kojih su mnogi ocenjeni kao štetnim po Srbiju i njene građane. Dakle osim što je Srbija otvorila širom svoja vrata za ulaganje arapskih investicija u različitim oblastima, od Beograda na vodi, Er Srbije, poljoprivrede, izvoza oružja, Srbija se u ogromnoj meri i zadužila kod državnog fonda UEA što u velikoj meri oprerećuje srpski budžet.
Ukupni javni dug je, inače, na kraju prvog kvartala iznosio 28,1 milijardu evra ili 55,7 odsto BDP, dok je nezvaničnu crvenu liniju na njegov rast povukao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, izjavom da „neće biti dozvoljeno“ da udeo javnog duga pređe 60,5 odsto BDP.
S druge strane, rebalans budžeta predviđa deficit od 381,7 milijardi dinara i još 478,6 milijardi dinara za otplatu glavnica i nabavku finansijske imovine. To znači da bi država trebalo da obezbedi nešto više od sedam milijardi evra kako bi pokrila oba „minusa“, što u fokus vraća pitanje cene budućeg zaduživanja, što bilateralnog, kod stranih država, što na međunarodnom finansijskom tržištu. Odnos javnog duga i BDP na kraju ove godine zavisiće od toga da li će se ispuniti projekcija Vlade da će privredni rast dostići šest odsto, što je pretpostavka na osnovu koje su rađeni i budžet i rebalans. Poslednji zvanični presek stanja javnog duga 31. marta ukazuje na nekoliko zanimljivih činjenica. Trenutno, recimo, više dugujemo po osnovu hartija emitovanih na domaćem (10,88 milijardi evra) nego na stranom tržištu (6,16 milijardi evra).
Krediti Vlade Abu Dabija (Ujedinjeni Arapski Emirati) u lokalnoj valuti dirhamu koštaju nas 2,25 do 2,5 odsto, odnosno dva odsto u dolarima. S obzirom na sve veću zaduženost Republike Srbije koja ostaje budućim generacijama da vraća te dugove i koja može da odvede u dužničko ropstvo, posebno je zabrinjavajuća činjenica da je naša zemlja najviše zadužena kod jedne autoritarne države sklone primeni nasilja u očuvanja svog državnog poretka kao što su UAE. Imajući u vidu ogroman priliv sumnjvog kapitala iz Emirata, zajedničke projekte između dve države i trenutni dug prema državnom fondu Abu Dabija, postavlja se pitanje da li Srbija u ekonomskom smislu postaje kolonija Ujedinjenih Arapskih Emirata?
Izvor: SMG
